Category: Svakodnevnica
Razmišljanje jednog kopileta
Ne bole me uvrijede. Prazne riječi staračke. (Uz opstrukciju gramatike). Smiješne provokacije. Isprazno laprdanje. S tim se srećem svaki dan. Takve ne doživljavam. Razumijem ja sav tvoj jad. Ti si star, a ja sam mlad. Prošli ti svi vozovi. A moje vrijeme dolazi.
Ali jedno boli me. Nedostatak logike. Pazi ‘vamo, Rajkane. Mi smo kičma države. Bez kičme se ne može. To, cijenim, jasno je? Šta ćeš kad nas ne bude? Kad odemo odavde? Šta tada preostaje? Kakva je to država? Bez kćeri i sinova?
Kako je prije bilo dobro
– Opet on. Evo, ti si mlad momak. Recimo da ti zarađuješ dobro, ja zarađujem dobro, svaki od nas ima svoju kuću, svoj auto, svoj posao. Obojici lijepo živimo. Pa ko će nas posvađati?! Pa jesmo li tolike ovce da nas drugi posvađaju, ako nam je toliko dobro? Sine, dok si mlad, počni da preuzimaš odgovornost za svoje postupke, nemoj uvijek da prebacuješ krivicu na druge i tražiš izgovore.
Znaš ti dečko ko sam ja?
‘naš ti dečko ko sam ja? Situacija je nezgodna. Krupan baja, nema šta. Može biti sportista? Al’ znao bih. Iz novina. Lažni roleks, trenerka. Majica je zelena. Da nije neki stilista? Ne pratim modu, jebi ga. Ličnost je iz medija? Cirkuski akrobata? Pojma nemam zaista. Znamo se iz viđenja. Na brzinu slažem ga.
Potvrda, gledanje, plavuša i Miloje
Dobar dan, kažem ja. Pauza, odgovara. Potvrda, insistiram. Pauza, briga ga. Šta sad, pitam ja. Sjedi tamo, smaram ga. Čekanje. Vrijeme je! Prilazim. Može sad, žurim ja? Telefon, razgovara. Tetka je, izgleda. Za zdravlje je upita. Hvala Bogu, dobro je. On? Isto je. Krsta? Bole ga. Proći će, i Stevu je. Sačekaj, kaže joj. Šta si treb’o, pita me. Potvrdu, kažem ja. Kod kolege, odgovara. Gleda me. Gledam ga.
Recent Comments