Specijalna škola

January 15, 2016 | Napisao | Ostavi komentar Više

„Ovo je nečuveno!“, dopirala je galama iza tapaciranih vrata na kraju hodnika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske.

„Ali, gospodine ministre…“, pokušao je da se opravda Dragan Ribić, komandir Specijalne jedinice policije.

„Dokle više?! Sve ću vas pohapsiti!“, prijetio je ministar, hodajući s jednog kraja prostorije na drugi.

„Ali, gospodine ministre…“, i dalje je pokušavao da dođe do riječi komandir Ribić.

„Tišina dok ja govorim!“, sasjekao je svaki pokušaj pravdanja komandanta specijale prvi policajac Republike Srpske. Otpivši gutljaj vode, popravio je kravatu, sjeo u fotelju naspram svojih potčinjenih, duboko udahnuo, položio dlanove na sto, pa nastavio nešto blažnim tonom:

„Jesam li vas imenovao na funkcije, čim sam postavljen za ministra?“

„Jeste, gosp…“, osjetio se pozvanim da odgovori načelnik Centra javne bezbjednosti Banja Luka, Boško Pandža.

„Tišina!“, dreknu ministar, prije nego što je nastavio u sličnom maniru: „Jesam li vam obezbijedio nove uniforme i opremu?“

„Jeste, gosp…“, javio se Gojko Vasić, direktor Policije Republike Srpske.

„Tišina!“, ponovo dreknu Dragan Lukač, pa nastavi dalje: „Jeste li dobili nova vozila?“

Poučeni prethodnim iskustvom, prisutni su, bez riječi, gledali u pod, pritisnuti sumnjom da bi se moglo raširiti mišljenje da su nesposobni upravo onoliko koliko su i bili.

„Jeste li?! Kome ja pričam?!“, ošinuo je prisutne novom dozom decibela ministar Lukač.

„Jeste, gosp..“, odlučio je da preuzme inicijativu Dragan Ribić, komandant specijalnih jedinica pri Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srpske.

„Tišina!“, ponovo se tresla predsjednikova fotografija na zidu od siline ministrovog prodornog baritona.

„Imenovao ih na funkcije, obezbijedio uniforme, opremu, dobili nova vozila… A zašto?! Da bi policija naokolo reketirala, pljačkala i otimala?“, nastavio je ministar popravljajući predsjednikovu fotografiju iznad svog uzglavlja.

Prisutni su ćutali pognute glave, dok su im se dlanovi znojili na rukohvatima kožnih naslonjača.

„Kažem: pljačkala i otimala, Ribiću!“, nišani kažiprstom načelnika specijalne policije ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske.

„Čujem vas, gospodine min…“

„Šta čuješ kog mog?!“, tresnuo je dlanom od sto, gospodin ministar. „Malo što mešetare po noćnim klubovima i prebijaju svakog ko ih ružno pogleda, malo što reketiraju lokalne dilere i svodnike, nego gospoda krenula u oružanu pljačku!“

„Ne može pošten lopov na red da dođe od specijalne policije!“, ponovo je hodao po kancelariji prvi čovjek MUP-a, rekonstruišući prošlogodišnju pljačku vozila „Sektor sekjuritija“ na autoputu Banja Luka – Gradiška. „Ej, napali blindirano vozilo, ranili radnika obezbjeđenja, drpili šesto hiljada maraka i sve to upotrebom službenog oružja, sunce vam jebem, da vam jebem!“

„Nesposobnjakovići! Svi do jednog. Okružen sam nesposobnim diletantima!“, streljao je pristune pogledom prvi policajac boljeg entiteta.

„Ne treba generalizovati…“, odvaži se da istupi Gojko Vasić, direktor Policije Republike Srpske, „…ipak smo ih na kraju pohvatali.“

„Šta ste pohvatali?“

„Pa ove…“, zamucao je malo direktor Vasić „… specijalce koji su opljačkali kombi.“

„O tome ti i govorim, Vasiću.“

„Ne razumijem“, uzvrati zbunjeno direktor policije.

„Reci mi, Vasiću…“, ponovo je zauzeo svoje mjesto u fotelji, preko puta potčinjenih ministar unutrašnjih poslova, „… šta je uloga Specijalne jedinice policije?“

„Kako mislite šta je uloga?“, upita tupo direktor policije. Ministar zakoluta očima i nalaktivši se na sto, obrati se auditorijumu:

„Specijalna policija treba da predstavlja elitnu jedinicu, namijenjenu izvršenju specijalnih poslova i zadataka u cilju obezbjeđivanja maksimalne sigurnosti građana i njihove imovine, je l’ tako?“

I dok su prisutni afirmativno klimali glavama, ministar je nastavio:

„I vama je jasno da oni trebaju da reaguju u izuzetno složenim situacijama, u borbi protiv terorizma, rješavanju talačkih kriza, prilikom hapšenja opasnih kriminalaca?“

Prisutni su i dalje klimali glavama potvrdno.

„To nam je, dakle, najbolje obučena jedinica u zemlji?“, zaključio je ministar, dok su ostali prisutni svojim klimiglavom, popraćenim ćutanjem, odobravali izrečeno. 

„I je l’ sad razumijete u čemu je problem?“

Iz njihovog pogleda zbunjenog tapira, ministru je bilo savršeno jasno da mora da im nacrta:

„Jebeš specijalce koje pohvataju lakše nego kriminalce.“

Tags: , , , , ,

Category: Ostalo

Ostavi komentar