Zajedeno smo rasli, jurili smo loptu,
plivali uz rijeku, u susret životu.

Mnoga smo zajednička dočekali jutra,
ispredali priče, snili bolje sutra.

Drukčiji smo bili, a opet vrlo slični;
odredišta ista, a putevi lični.

Djetinjstvo brzo prođe, postadosmo ljudi.
U svakom druga želja poče da se budi.

Htio si da otkrivaš, da isploviš brodom,
da lutaš po svijetu, juriš za slobodom.

Al’ taj brod je truo, on ne mari za te,
briga ga za tvoje neproživljene sate.

“I pad je let”, viču usta glupa.
No, ja ne vidjeh leta, samo bola tupa.

Sad kad ostadoh bez tebe, bez druga, bez brata.
S kim da život slavim ovog tužnog marta?

Naručujem duplo, kako srce voli,
ispijam i tvoje, manje će da boli.

Smijem se glasno, a možda ne bih treb’o.
Moram, jer znam da tvoje je nebo.

  • Negoslava

    Mora da je bio jako dobar drug, onaj ko je zaslužio ovu pesmu.
    Žao mi je što si imao razloga da mu je spevaš na ovaj način.

  • Miša

    Život po nekada zna da bude surov.
    To je životna istina sa kojom se moramo suočiti.
    Ostaje nada da sve što činimo nije uzalud.

  • Biba

    Ti ne misliš kao ja. Ovo i ne treba da se priča,ali s ljubavlju palim svijeću za Stefanov spokoj.
    Nisam ga nikada upoznala. Zavoljela sam ga čitajući tvoje riječi.

  • Vladimir Marković

    Blago Stefanu na takvom prijatelju.